^{Dmitry Anatolyevich Medvedev. Source / Извор: wallpaperfx.com}

Dmitry Medvedev, the vice-Chairman of the Security Council of the Russian Federation, published on the 9th of May 2024 – The Victory Day – an extensive article with 5 questions, addressed to the former allies…

The publication was made in the form of a PDF file at the site of the Security Council. Here we present a translation of the article. Special thanks to Denis Efremov from Putinger’s Cat Telegram channel for drawing our attention to this publication and facilitating its translation.

This text is not just an attempt at political argumentation of the problems that led to the start of the special military operation, but also a specific historical lesson that should not be missed.

Due to the length of the text and the limitations of the Hive platform, each question translated into Serbian will go as a separate post, and all parts will be connected by links.

You can read the complete text in English and the source text in Russian language at the links below:

Дмитриј Медведев, потпредседник Савета безбедности Руске Федерације, објавио је 9. маја 2024. године – на Дан победе – опширан чланак са 5 питања, упућен бившим савезницима…

Публикација је направљена у облику ПДФ фајла на сајту Савета безбедности. Овде представљамо превод чланка на српски језик. Посебна захвалност Денису Јефремову са Телеграм канала Путингеров Мачак што нам је скренуо пажњу на ову публикацију и омогућио превод.

Овај текст није тек пуки покушај политичке аргументације проблема због којих је започета специјална војна операција, него је и својеврсна историјска лекција која се не сме пропустити.

Због дужине текста и ограничења платформе Хајв, свако питање преведено на српски ићи ће као посебан део, а сви делови биће повезани линковима.

Комплетан текст на енглеском и изворни текст на руском можете прочитати на доњим линковима:

How the Anglo-Saxons Promoted Fascism in the 20th Century and Revived It in the 21st
FIVE HISTORICAL QUESTIONS FOR OUR FORMER ALLIES

Source in Russian / Источник на русском языке
Как англосаксы продвигали фашизм в XX веке и реанимировали его в XXI
ПЯТЬ ВОПРОСОВ ПО ИСТОРИИ К НАШИМ БЫВШИМ СОЮЗНИКАМ

* * *  Како су Англосаксонци промовисали фашизам  * * *
у XX веку и оживели га у XXI

Димитриј Анатољевич Медведев

ПЕТ ИСТОРИЈСКИХ ПИТАЊА ЗА НАШЕ БИВШЕ САВЕЗНИКЕ

◀ ◀ ◀   Питање прво: Ко је од фашизма имао користи?  ● ● ●

ПИТАЊЕ ДРУГО: КО ЈЕ ХИТЛЕРУ ОБЕЗБЕЂИВАО КРЕДИТЕ?

Постојала је одређена подела рада између Британије и Сједињених Држава у процесу неговања нацистичких снага у Немачкој.

Лондон се углавном фокусирао на политичку и дипломатску подршку Трећег рајха. Чинило је све да НСДАП, који је 1928. имао свега 100 хиљада чланова, доведе у вођство. Поређења ради: Комунистичка партија Немачке, толико омражена властима, у јесен 1923. имала је око 400 хиљада људи у својим редовима. Важан циљ за Англосаксонце је такође био да обезбеде да агресивни политички маргиналци имају право да легитимно повећају своју војну моћ. Преговори „на основу признавања немачке једнакости у наоружању“ (нацистичка елита чак није очекивала тако сервилну брзину) почели су 1934. То је, иначе, било добро познато у СССР [In “The radio address of Iosif Stalin on the 9th of May 1945”, Stalin said: “Knowing the wolfish habit of German bosses who consider contracts and agreements to be just a piece of paper, we have no reason to take their word for it”. We translated the address in full as a postscript to “2 Years” – A Danish Underground Publication from 1943, and on our Telegram channel Beorn And The Shieldmaiden.], из извештаја совјетског опуномоћеника мисија у Лондону [AVP RF (Archive of the Foreign Policy of the Russian Federation). F. 069. Op. 18. P. 55. D. 6. L. 87.]. Једно од средстава за то било је закључивање енглеско-немачког Поморског споразума из 1935. године, којим је немачка ратна флота по тонажи изједначена са француском и италијанском флотом, односно по први пут писмено утврђена једнакост између сила победница и губитника, Немачке.

Британске и америчке банке финансирале су развој одбрамбене индустрије Хитлерове Немачке, а лондонска дипломатија је уз подршку Француске снажно подстицала Хитлеров покрет ка истоку.

Нацистичке вође су биле прихватљиве не само у друштву британских аристократа – биле су добродошле и у Сједињеним Државама. Хјаламар Шахт и Френклин Рузвелт, Вашингтон, 1930-их.

Истовремено, Вашингтон је успешно користио свој главни алат – новац. Што, као што знате, „не смрди“. Искористивши чињеницу да је немачка привреда после ратног пораза, иако у рањивом стању, имала озбиљне ресурсе, Америка је ову земљу сматрала сфером јефтиних, али веома перспективних инвестиција за своје велике компаније. Тако су Сједињене Државе успеле да прошире продајна тржишта, избегну кризу прекомерне производње и ублаже ефекте Велике депресије 1929–1932.

У овоме није било ништа ново – типична америчка шема „пословања као и обично“. Није случајно да је током суђења у Нирнбергу бивши министар економије Рајха нацистичке Немачке и председник Рајхсбанке Хјаламар Шахт рекао: „Ако желите да оптужите индустријалце који су помогли у поновном наоружавању Немачке, онда морате да оптужите себе. Мораћете да наплатите Американцима. Фабрика аутомобила Опел, на пример, није производио ништа сем војних производа. А ваш ‘Џенерал моторс’ био је власник ове фабрике.“ [Poltorak A.I. “The Nuremberg Epilogue”. M.: Voenizdat, 1965. P. 496.]

Званични спонзор летњих Олимпијских игара у Берлину 1936.

Више су волели да „не чују“ речи оптуженог министра у Сједињеним Државама. Међутим, чак и злочинци понекад говоре истину. Као резултат Првог светског рата, економски центар развијених капиталистичких земаља неопозиво се преселио у иностранство. До 1928. обим индустријске производње у Сједињеним Државама премашио је укупну производњу целе Европе западно од СССР-а. Осим тога, након што је Антанта испоручивала велике одбрамбене наруџбине америчким предузећима војно-индустријског комплекса, Америка се од дужника какав је била почетком 20. века претворила у главног европског кредитора. Само ратни дугови према Сједињеним Државама износили су 10 милијарди америчких долара у ценама из 1918. године (гигантска сума!). При томе, Немачка, од које су силе победнице толико рачунале на репарације, није им могла никако помоћи – 1923. године такозвана велика инфлација у овој земљи износила је рекордних 578.512%.

Чарлс Гејтс Доз, архитекта финансијског плана, названог по њему

Англо-амерички финансијски кругови су одлично искористили ћорсокак кад Немачка није могла да плаћа дугове, а Француска није могла да реши овај проблем на невојни начин. Резултат је био Европа зрела за прихватање америчких предлога. Лондонска конференција 1924. одобрила је нову процедуру за исплату репарација од стране Немачке, коју су поднеле Сједињене Америчке Државе – Дозов план, према којем су немачке исплате преполовљене на милијарду златних марака. Само до 1928. године износ плаћања Немачке требао је да порасте на 2,5 милијарде марака. Према плану, развијеном под окриљем компаније „Ј.П. Морган“, Немачкој је обезбеђен зајам од 200 милиона америчких долара (половину од тога обезбедила је Морганова банкарска кућа) [The Great Soviet Encyclopedia. In 30 vols. 3rd ed. Vol. 7. Moscow: Soviet Encyclopedia, 1972. p. 562.].

Настао је веома оригиналан и лукав систем, који је назван апсурдним Вајмарским кругом. Средствима добијеним од исплате репарација, европске државе су пре свега отплаћивале кредите из САД. Тако је новац (са каматама) враћен назад у Америку. Американци су поново послали ове износе Немачкој, али овога пута у виду кредита по новим значајним каматама.

Дозов план предвиђао је обнављање немачке привреде у мери која је неопходна за испуњавање обавеза репарације. Генијалност Дозовог плана била је у томе што је он не само ублажио притисак Немачке на традиционалним тржиштима које су заузимале савезничке државе, већ је имао за циљ и решавање „руског питања“ у корист савезника. Проток немачке робе на тржиште совјетске државе, према ауторима плана, био би поуздана гаранција да ће СССР остати економски слаба земља.

Антисовјетска суштина Дозовог плана била је јасна руководству СССР-а од самог почетка. Дакле, у свом извештају на XIV конгресу ЦПСС(б) 18. децембра 1925. И.В. Стаљин је приметио:

„…део овог плана, који каже да Немачка треба да плаћа Европу на рачун руског тржишта, такође је рачун без крчмара. Зашто? Зато што ми не желимо да се претварамо у аграрну земљу због било које друге земље, укључујући Немачку. Машине и друга средства за производњу сами ћемо производити.“ [Stalin I.V. “Works.” Vol. 7. Moscow: State Publishing House of Political Literature, 1952. p. 272.]

Како је израчунао савремени амерички историчар, др Гвидо Г. Препарата, који је користио прорачуне енглеског економисте Д. Алдкрофта из 1970-их, Немачка је само током 1924–1929. године добила 150 зајмова од Сједињених Држава (од којих су половина били краткорични) у износу од скоро 26 милијарди америчких долара.[Dr. Guido G. Preparata, “Hitler, Inc. How Britain and the United States created the Third Reich” ; translated from the English by A.N. Anvaera. Moscow: Generation, 2007. p. 251.] Само 10,3 милијарде долара отишло је на исплате репарација; остатак средстава „разасут“ је по немачкој економији. Један од извршилаца Дозовог плана, немачки банкар Шахт, приметио је 1929. године: „За 5 година Немачка је добила онолико страних зајмова колико их је Америка добила у току 40 година пре Првог светског рата.“[“The History of the Great Patriotic War of the Soviet Union 1941-1945 Vol. 1. Preparation and instigation of the war by the imperialist powers.” Moscow: Voenizdat, 1960. p. 4.]

Као резултат, Немачка је била навучена на кредите. Како је Д.Г. Стерн, шеф бироа за штампу Опуномоћене мисије СССР-а у Берлину, исправно написао 1929. године у својој аналитичкој белешци, „зацртан је пут да се проблем репарација повеже са интересима међународног капитала; пут који је Немачку довео до потребе да широм отвори капије за повећан продор страног капитала у своју националну економију.“[AVP RF (Archive of the Foreign Policy of the Russian Federation). F. 082. Op. 14. P. 55. D. 29. L. 20.] Земља и њена индустрија живеле су у дуговима. Без подршке Вашингтона била би потпуно банкротирана. Није ли то позната и врло савремена шема?

Англосаксонски зајмови, који су углавном коришћени за обнављање немачког војно-индустријског потенцијала, одиграли су своју улогу. Већ 1929. године немачка индустрија заузела је друго место у свету. Немци су зајмове плаћали акцијама индустријских предузећа. Стога је англоамерички капитал почео активно да продире у Немачку и постао је значајан сектор у немачкој економији. Конкретно, познати немачки хемијски концерн „ИГ Фарбен Индустри“ био је под контролом америчке „Стандард Оил” (тј. куће Рокфелера).[Watch also: The Great Unknown War. A must-see documentary about the WWII prelude. By Andrei Medvedev] „Сименс“ и „АЕГ“ су били зависни од „Џенерал Електрика“ (тј. куће Морганових), америчка „ИТТ Корпорација“ поседовала је до 40% немачких телефонских мрежа. Немачка металургија је у великој мери зависила од Рокфелера, а „Опел“ је био под контролом „Џенерал моторса“ (тј. куће Дупонт). Англосаксонци нису заборавили ни банкарски сектор, ни железницу, и уопште, сву мање-више вредну немачку имовину. „Стандард Оил“ је укупно уложио 120 милиона америчких долара у Трећи рајх, „Џенерал моторс“ 35 милиона америчких долара, а „ИТТ“ 30 милиона америчких долара. Ни њихова британска браћа нису заостајала за Американцима.[Higham Charles. “Trading with the Enemy: An Exposé of the Nazi-American”, Moscow: Progress, 1985. p. 11.]

Банка Енглеске је служила као институција под чијим гаранцијама су главни економски оператери Велике Британије снабдевали Немачку на кредит бакром, алуминијумом, никлом и другим сировинама неопходним за војну индустрију. Британски концерни „Империјална хемијска индустрија“ и „Викерс“ испоручивали су сировине и кључне компоненте за потребе немачке војне индустрије. Крајем 1934. Рајхсбанци је одобрен зајам од 750 хиљада британских фунти.

У децембру 1934. године, након састанка отворено нацистичког шефа британске нафтне корпорације „Ројал Дач Шел”, Г. Детердинга и Хитлера, склопљен је договор између немачких индустријалаца и англо-америчких нафтних магната: ови последњи обезбедили су Немачкој нафтне деривате у висини годишње потрошње за 1934. Снабдевање је вршено и отворено и тајно, посебно преко Канаде. Аутомобилска компанија „Ролс-Ројс“ предала је нацистичкој влади, наводно у комерцијалне сврхе, серију нових мотора типа Кестрел који су се користили у борбеним авионима. У априлу 1934. године компанија „Армстронг-Сидли“ продала је Немачкој авионске моторе, који су настали као резултат дугогодишњег научног и практичног истраживања британских инжењера. А у мају 1934. године нацисти су наручили у Енглеској 80 моћних авионских мотора ове компаније. Авиони, тенкови и митраљези су се увозили из Енглеске у Немачку у комерцијалним количинама. Упркос чињеници да је пренаоружавање Рајха попримало претеће размере и да су се нацисти спремали да званично објаве поновно успостављање ваздухопловства и увођење опште војне обавезе, британска влада је наставила да подржава формулу „једнакости“ у наоружању.

Ништа се није променило након што су нацисти преузели власт. Напротив, Американци су наставили да својим филијалама у Немачкој, односно Хитлеру, обезбеђују најновије технологије у то време, без којих би било немогуће покренути велики рат, толико неопходан да САД обезбеде своју глобалну доминацију. То се првенствено односило на хемијску индустрију, тешке и транспортне машине и друге кључне секторе немачке привреде. До средине 1930-их, америчке корпорације биле су веома активне у Немачкој, стекавши више од 60 филијала у тој земљи. Амерички капитал контролисао је око 300 немачких компанија. Америчка рачунарска опрема из ИБМ-а коришћена је чак и у систему концентрационих логора, чега префињени ИТ стручњаци из Силицијумске долине данас не воле да се сећају. Генерално, за кратко време Немачка је добила све да може да води „рат мотора“. Ово је омогућило Хитлеру да повећа немачку војску 42 пута за само неколико година, обезбеђујући јој најсавременије оружје.

● ● ●   Питање треће: Ко је идеолошки неговао фашисте?   ▶ ▶ ▶

* * *

Nazi roots of NATO and EU / Нацистички корени НАТО и ЕУ
Related texts / Повезани текстови:

Revival of Fascism – Historical Questions by Dmitry Medvedev (Part I of V) [eng/срп] Оживљавање фашизма – историјска питања Димитрија Медведева (део I од V)
November 15th, 2024

Jasenovac, by Danko R. Vasovic (Documentary, 2022) [eng/срп] Јасеновац, Данка Р. Васовића (Документарац, 2022)
July 23rd, 2024

The Green Nazism [eng/срп] Зелени нацизам
June 21st, 2024

NATO Nazis II – Birthday Documents [eng/срп] НАТО нацисти II – Рођендански документи
April 6th, 2024

Canada Nazi scandal grows [eng/срп] Канадски нацистички скандал бубри
September 29th, 2023

THE WAR: Nazi Revival [eng/срп] РАТ: Повратак нацизма
September 26th, 2023

SERBIA: Jasenovac – A Hidden Genocide [eng/срп] СРБИЈА: Јасеновац – скривани геноцид
September 22nd, 2023

USA: The Roots of a Racist Anti-Civilization [eng/срп] САД: Корени расистичке анти-цивилизације
September 17th, 2023

Colonial heritage and shameless propaganda
September 9th, 2023

NATO Nazis [eng/срп] НАТО нацисти
April 10th, 2023

THE WAR: Nazi background of Klaus Schwab [eng/срп] РАТ: Нацистичко порекло Клауса Шваба
January 5th, 2023

THE WAR: Nazi roots of Globalist ‘elite’ [eng/срп] РАТ: Нацистички корени глобалистичке ‘елите’
October 25th, 2022

THE WAR: Unfinished War [eng/срп] РАТ: Незавршени рат
July 31st, 2022

THE WAR: The Demon Seed [eng/срп] РАТ: Демонско семе
March 23rd, 2022

Vaccinazism: Meanwhile in the EU Parliament… [eng/срп] Вакцинацизам: У међувремену, у ЕУ парламенту…
December 22nd, 2021

It’s Official: We Live in a Nazi World [eng/срп] Озваничено: Живимо у нацистичком свету
December 9th, 2021

The Roots [eng/срп] Корени
February 28th, 2021

THE WAR: History of Fascism [eng/срп] РАТ: Историја фашизма
February 9th, 2021

1GZQG69sEKiMXKgGw9TcGcUCBoC4sC1ZYp

Access Hive through Ecency
Приступите Хајву кроз Ecency

Access Hive through On Board
Приступите Хајву кроз On Board

Bastyon.com

Google detox starts here!

Universal Basic Income

Check out ABRA and easily invest in 28 cryptocurrencies or BIT10, an index of the top cryptos. Use this link to sign up and get $25 in free bitcoin after your first Bank/Amex deposit, or 1.5% cash back when you exchange cryptos

Get Emoji quickly