Porodica kao izvor socijalizacije deteta

Zdravo svima! Danas ću govoriti o značaju porodice za naše odrastanje, pre svega kognitivno odrastanje. :)

U stručnoj literaturi najveća se važnost u procesu socijalizacije redovno pridaje porodici. Ona se po pravilu i najdetaljnije prikazuje među agensima socijalizacije. Shvatanje skoro svih autora je da su uslovi porodičnog života, i to posevno u prvim godinama detinjstva, odlučujući za formiranje ličnosti. "Dete je otac čoveka" - naglašavaju ovi autori zajedno sa Frojdom. Ovom formulacijom ni žele da istaknu da, više od svega drugog, rano detinjstvo deteta određuje kakva će biti ličnost odraslog čoveka.Porodica predstavlja socijalnu instituciju čijem uticaju na dete je Frojd posvetio posebnu pažnju. Njegovu analizu strukture porodice i dinamike uticaja porodice ocenjuju mnogi autori kao jedan od naročito značajnih priloga socijalnoj psihologiji. I Frojd i drugi psihoanalitičari nastoje da prikažu da je porodica ne samo institucija preko koje se ostvaruje socijalizacija u tom smislu što porodica deluje da se usvoje društvene norme nego da je porodica i fatkor od kojeg zavisi u kavu će se ličnost dete razviti. Način na koji roditelji- nagrađujući i kažnjavajući- nastoje da postignu da dete usvoji drušrvene norme određuje ne samo norme ponašanja nego determiniše i njegovu ličnost.

Pod uticajem psihoanalitičkig shatanja mnogi su autori u razmatranju procesa socijalizacije pridavali poseban značaj nekim aktivnostima u vezi sa zadovoljavanjem dečijih potreba: načinu zadovoljavanja potrebe deteta za hranom, posebno u prvoj godini života ( u oralnoj fazi prema Frojdu) i postupku u navikavanju na čistoću posebno u toku druge godine života ( u analnoj fazi prema Frojdu). Ukazuje se na to da je za razvitak ličnosti važno da li se dete doji ili ne i koliko dugo vremena se doji. Niz autora ukazuje na to da će dete biti utoliko tolerantije u svojim odnosima, poverljivije prema drugim ljudima ukoliko je duže dojeno. Rano prekidanje dojenja prema psihoanalitičarima dovodi do formiranja pesimizma tj oralnog pesimizma, a kasno prekidanje do optimizma tj. to oralnog optimizma. Međutim, istraživanja nisu pokazala da postoji korelacija između osobina ličnosti i dojenja ili ne dojenja, tj. ranog ili kasnog prekidanja dojenja. 

Psihoanalitičari posebnu pažnju posvećuju i postupku navikavanja deteta na čistoću i uspehu ili ne uspehu tog navikavanja. Prema Frojdu, od uspeha ili ne uspeha da dete bez posebnih teškoća savlada stadijum razvitka na kome se ostvaruje navikavanje na čistoću zavisi javljanje ili ne javljanje karakteristika tzv. analnog karaktera. Dete koje nije uspelo da preovlada potpuno alalni stadijum imaće karakteristike ličnosti kao što su: pedantnost, tvrdoglavost i škrtost- tri glavne karakteristike analnog karaktera. Međutim, istraživanja nisu pokazala da takva veza postoji. Važno je navesti da su istraživanja potvrdila da postoji korelacija između spomenute tri karakteristike analnog karaktera. 

U savremenoj literaturi ne poriče se ni značaj ishrane, ni značaj navikavanja na čistoću ali za presudnu ulogu u razvoju ličnosti deteta smatra se najvažnije osećanje sigurnosti, osećanje deteta da ga roditelji voli i brinu o njemu. Nedovoljna briga za dete ili nedostatak ljubavi prema detetu uzroci su razvoja određenih društveno nepoželjnih osobina: agresivnost i neprijateljski stav prema okolini ili zatvaranje pred okolinom, povučenost i pasivnost. Dakle, ljubav i briga prema detetu kao i opšta atmosfera u porodici važnije su od načina dojenja i navikavanja na čistoću. Deca iz porodica u kojima postoji međusobno poverenje, ljubav i drugarski odnosi i između roditelja samih i između roditelja i dece, verovatnije je da će biti odrasli ljudi sa pozitivnim osobinama. 

Sledeće važno pitanje jeste da li roditelji treba da budu permisivni tj. da daju više slobode detetu ili treba da budu restriktivni tj. da ograničavaju i kontrolišu aktivnosti deteta . Neki autori smatraju da će roditelji koji su izrazito restriktivni, ali imaju istovremeno i izražen srdačan odnos prema detetu postići da deca budu poslušna, učtiva, čista - ali smatra se da će ta deca biti manje kreativna i manje nezavisna za razliku od dece roditelja koji imaju srdačan odnos prema deci i manje su restriktivni. Međutim, mišljenja o ovoj temi nisu podudarna, ali većina autora je saglasna u tome da ni potpuna permisivnost ni potpuna restriktivost ne daju uspešne rezultate u socijalizaciji deteta. Ako nema nikakve kotrole nad detetom verovatno je da će dete razviti antisocijalno ponašanje. Zato savremeni autori preporučuju da je najvažnije da se detetu pokaže ljubav i briga, a da se njihove aktivnosti optimalno ograničavaju. 

Proces socijalizacije biće otežan ako se detetu dozvoljava da čini sve što hoće, a ništa mu se ne zabranjuje, ako se manifestuje samo ljubav prema detetu, a nikad uskraćivanje ljubavi ili neka druga kazna. Takvo dete postaće sebično i samoživo. Takođe, ukoliko roditelji ne manifestuju ljubav prema detetu i ništa mu ne dozvoljavaju onda će to dete najverovatnije postati agresivno. 

Jedan od posebno važnih faktora za socijalizaciju deteta jeste odnos između roditelja. Nesklad između roditelja dovodi do javljanja konflikta i u samom detetu. Deca po pravilu vole oba roditelja, identifikuju se delimično i sa jednim i sa drugim, i zato konflikt među roditeljima izaziva često i konflikt u samom detetu . Istraživanja pokazuju da postoji i pozitivna korelacija između nesklada roditelja sa jedne strane i određenih oblika ponašanja dece sa druge strane: ljubomora, sebičnost, strađljivost, svadljivost i emocionalna nestabilnost. Zato se smatra da je za decu bolje da se roditelji između kojih postoji težak i ne savladiv nesklad razvedu nego da ostanu zbog deteta zajedno. Još jedan važan podatak jeste da budući brak dece zavisi od toga koliko je bio srećan brak njihovih roditelja. Istraživanja pokazuju : gde su brakovi roditelja supružnika bili nesrecni bilo je samo 20% uspelih a 38% neuspelih brakova. Istraživanja pokazuju da je za uspeh u braku posebno važno da je bio srećan brak roditelja s muževljeve strane. 

Međutim, važno je navesti da na razvoj ličnosti ne utiče samo period ranog detinjstva. I kasniji periodi života a posebno period adolescencije.